subota, 26. svibnja 2018.

Biće


 Biće 


            Zabrinuto je gledao u njeno lepršavo biće,
odvećnježno.
Odvećranjivo.

A možda njeno biće ima jednu malešnu korpicu...
A ako je i nema,
možda ima izatkanu torbicu...

Ako nema ni torbicu
možda za pojasom drži bočicu plavoga mehlema
za njegovu isprepadanu dušu;
u tišini je prebirao.

Ako i nema mehlema,
ima prste.
A ako su joj zavezali ruke?
Ima usne.
Ima oči...
I grudi ima,
i sve...

Barem nešto od toliko svoga dobra ima za njega,
branit će ga i zanjihati kad se pogase sve lampe;
u tišini je prebirao.

( Iz zbirke pjesama: "Bosonogi svatovi")















  


 Plašim se

Jošbih umio voljeti nju
ali se plašim da ona više neće htjeti mene,
zato se pretvaram
da je ne volim...
Sve čekajući šta će ona prva učiniti

Mislim se:
dockan je učenja,
dockan milovanja

Ah,
plašim se evo,
neće ona umjeti voljeti mene.
Neće znati kuda idu ruke,
kuda usne,
a kuda oči
Zato se pretvaram da je više ne ljubim,
sve čekajući da mi kaže:
Nije kasno,
taman je sad!

Sve to čekam:
I kad će ona opet ljubiti mene,
i kad me zaboravljati više
I pretvaram se evo -
da je ne već ne ljubim


  ( Iz zbirke pjesama: "Bosonogi svatovi")















Tiha rijeka 

Zoro,
zoro, što je skrivaš,
što je jutrom ne premamiš,
tami pustoj kad san mine?
Odnese mi nadu pustu,
kao turci plijen ratni na konjima
kad odnesu
halačući niz doline.

Sanče,
sanče, što je skrivaš
od mog oka, pod jastukom
dok se budim iz dubine?
Ostane mi pjesma mala
započeta,
nerečena ,
s druge strane tihe rijeke.


 ( Iz zbirke pjesama: "Bosonogi svatovi")




 


Nema komentara:

Objavi komentar

istaknuti

Hazret